Prijava ili Registracija besplatno!
  web dizajn srbija
Dobrodošli na zvaničnu internet prezentaciju Sindikata Mašinovođa! | Danas je:
Železnica cela u četiri dela
Datum 08/04/2015 20:17  Autor medja  Hitova 1597  Jezik Global
 „Da biste ocenili ekonomiju jedne zemlje, pogledajte stanje njene železnice. Železnica pokazuje šta ulazi u zemlju i šta izlazi iz nje.” Voren Bafet


 Kroz Srbiju teretni vozovi, prugama na kojima sada s proleća niče narcis, jezde prosečnom brzinom od čak 26,5 kilometara na sat. Oni putnički, neki se zovu i „brzi”, dosegnu 47 kilometara u proseku. Od Beograda do Vrčina voz putuje 50 minuta. Oko 17.000 železničara zaradi mesečno toliko da se može isplatiti plata teška oko 40.000 dinara – za njih svega 7.143. Srpske železnice danas duguju više od 1,5 milijardi evra... Stanje je teško oceniti samo kao teško, gore je od toga. Zato smo i razgovarali sa generalnim direktorom Miroslavom Stojčićem, prvim koji je u novijoj istoriji na to mesto došao preko konkursa, a ne preko partije, i koji već preživljava niz napada, a ovaj važan državni sistem vodi tek oko dva meseca.

– Železnica je u restrukturiranju od 1991. godine,  dakle oko 24 godine, a rezultat je očit. Nikada to što je rađeno nije vodilo profitabilnosti i da postanemo samoodrživi. Bežanje od problema dovelo nas je u ovo stanje i više nemamo kud. Više nije bitno što ozbiljne promene od nas traže Svetska banka i MMF, već što ovako više ne možemo da opstanemo – kaže Stojčić.

„Železnice Srbije” biće već od prvog jula podeljene na četiri samostalne kompanije. Prvo je akcionarsko društvo za prevoz robe, drugo za prevoz putnika, treće za upravljanje infrastrukturom i četvrto je „Železnica Srbije AD” koje bi predstavljalo neku vrstu holdinga i koordiniralo otplatu dugova, rešavalo višak zaposlenih, brinulo o višku imovine. Ovo je ideja čija je realizacija za kratko vreme znatno odmakla, ali je cilj da se ne dobiju samo četiri direktora, četiri puta više sekretarica, prevodilaca, pravnih službi, knjigovodstvenih...

– Odbor direktora „Železnice” usvojio je pre nekoliko dana nacrt o ovim statusnim promenama. Sada sa konsultantima Svetske banke treba usaglasiti kako da se stvore uslovi da te zasebne firme mogu da opstanu, izvršavaju svoju osnovnu delatnost, a opet da se sačuva tehničko-tehnološka veza između njih. Da se našalim, kada razgovaramo sa kolegama iz Italije i Nemačke, pitajući za njihova iskustva, oni nam odgovore: „Blago vama Srbima što ništa niste radili, pa niste ni greške napravili.” Ali ozbiljno se nadam da ćemo uspeti da izbegnemo pogrešne poteze  – kaže Stojčić i dodaje da ovaj posao mora da se radi u koordinaciji sa svim ministarstvima, od saobraćaja, preko socijale, do finansija – jer su to ozbiljni dugovi, ali i potraživanja. Recimo samo da „Železara Smederevo” duguje „Železnicama” 700 miliona dinara, ali i da 1,4 milijarde dinara „Železnice” duguju EPS-u.

Ovaj proces je izuzetno bitan i za državu koja mora prestati da daje u ovoj meri subvencije „Železnicama”, kao i za 17.000 radnika koje sada treba raspodeliti u četiri zasebne kompanije, treba podeliti i imovinu, sredstva... Zato je prva na redu izrada studije radne snage.

– Za dve do tri godine čak 3.000–4.000 radnika otići će u penziju. Veći je problem struktura radne snage. Nemamo dovoljno mladih stručnjaka, a imamo višak onih koji obrađuju neke podatke koje na kraju niko ne čita – kaže Stojčić koji nerado govori o nerazumnim potezima svojih prethodnika.

Ali, neke činjenice su neumoljive. Srbija je, jer „Železnice” su 100 odsto državne, za 99 miliona evra kupila nove Štedlerove vozove. Od 21 prelepe, savremene kompozicije stiglo je šest i one stoje u Zemunu. A zašto stoje naši najbolji vozovi?

– Niko nije predvideo njihovo održavanje. To mora da radi proizvođač.

Sada sve preduzimamo kako potpuno novi vozovi ne bi izašli iz garancije. Mi nemamo ni osposobljene ljude ni tehničke uslove za održavanje ovakvih kompozicija. Za osavremenjivanje pogona u kojima se može voditi briga o njima opet je potrebna investicija – kaže Stojčić.

Da li je istina da je drugi, još teži, problem to što se iz tih vozova ne može izaći. Da su niži od perona. Insistiramo na ovom odgovoru.

– Da, istina je, ovo je ozbiljan propust – potvrđuje Stojčić.

Sada ostaje ili da se peroni prerađuju ili da ovi vozovi ne staju u svakoj predviđenoj stanici već samo onoj u kojoj postoje uslovi za to.

O još jednoj živoj rani „Železnica” – kreditima –  Stojčić kaže: – Ponašanje je bilo po principu

 „Ženo idi uzmi kredit.

 – A za šta će nam?

– Uzmi. Videćemo.”

 Iako na nepovučene kredite od drugih finansijskih institucija, sem EBRD-a, „Železnice” ne plaćaju provizije, problema ima.

– „Eurofima“ nam je odobrila prošle godine pet miliona evra kredita za nabavku polovnih putničkih vagona. Tražena su, ali se niko nije javio. Sad su to mrtva sredstva – kaže Stojčić.

Evropskoj banci za obnovu i razvoj samo na nepovučena sredstva, dakle za neiskorišćene zajmove, plaća se ukupno 5.679.402 evra. Provizija na nepovučene kredite po standardima EBRD-a obračunava se na ukupan neiskorišćeni deo i iznosi 0,5 odsto godišnje. Početna provizija je jedan odsto i plaća se odmah.

– Pre nekoliko godina su sa EBRD-om ugovoreni krediti. I Štedlerove kompozicije se plaćaju od tih kredita, a tim sredstvima se remontuju i pruge od Rume do Golubinaca i Sopot – Kosmajski Kovačevac, Rusi rade na deonici Pančevo, Pančevački most... Tako je od oko 80 miliona evra (EBRD 4) angažovano nešto više od 30 miliona evra za modernizaciju pruga, ali daleko više para stoji neiskorišćeno zbog loših odluka o nabavci lokomotiva. Već do kraja ove nedelje i to će se rešavati – kaže Stojčić koji dodaje i da je tipičan primer iz pomenute dosetke EBRD 5 vredan oko 94 miliona evra, za koji ne postoji definicija želja i planova... Javašluk nas očigledno mnogo košta, a to dokazuje i da u projektnoj dokumentaciji na deonici Valjevo–Vrbnica niko ne pominje stanje mostova, pa sada sve mora na reviziju. Tako se obnavlja jedna od najmlađih pruga Beograd–Bar, posle 40 godina.

Ali, iz ovog tunela se mora izaći. I može, tvrdi Stojčić, samo ne za dva meseca. Biće potrebno i vreme i red. Svetla tačka je BG-voz. Tu je prosečno kašnjenje 10,6 sekundi. Saradnja sa Beogradom je odlična i ona će biti uzor i za saradnju sa drugim lokalnim samoupravama.

snezana
podelicete zeleznicu na 4 dela i samim ti zaposliti nove radnike ali koje ,a deca koja su zavrsila saobracajnu skolu i to deca vasih radnika cekaju posao ,cemu to vodi ,samo veze rade a sta ce oni koji nemaju nikakvu vezu.
09
Apr