Prijava ili Registracija besplatno!
  web dizajn srbija
Dobrodošli na zvaničnu internet prezentaciju Sindikata Mašinovođa! | Danas je:
Železnica cela u Äetiri dela
Datum 08/04/2015 20:17  Autor medja  Hitova 1735  Jezik Global
 „Da biste ocenili ekonomiju jedne zemlje, pogledajte stanje njene železnice. Železnica pokazuje šta ulazi u zemlju i šta izlazi iz nje.” Voren Bafet


 Kroz Srbiju teretni vozovi, prugama na kojima sada s proleÄa niÄe narcis, jezde proseÄnom brzinom od Äak 26,5 kilometara na sat. Oni putniÄki, neki se zovu i „brzi”, dosegnu 47 kilometara u proseku. Od Beograda do VrÄina voz putuje 50 minuta. Oko 17.000 železniÄara zaradi meseÄno toliko da se može isplatiti plata teška oko 40.000 dinara – za njih svega 7.143. Srpske železnice danas duguju više od 1,5 milijardi evra... Stanje je teško oceniti samo kao teško, gore je od toga. Zato smo i razgovarali sa generalnim direktorom Miroslavom StojÄiÄem, prvim koji je u novijoj istoriji na to mesto došao preko konkursa, a ne preko partije, i koji veÄ preživljava niz napada, a ovaj važan državni sistem vodi tek oko dva meseca.

– Železnica je u restrukturiranju od 1991. godine,  dakle oko 24 godine, a rezultat je oÄit. Nikada to što je raÄeno nije vodilo profitabilnosti i da postanemo samoodrživi. Bežanje od problema dovelo nas je u ovo stanje i više nemamo kud. Više nije bitno što ozbiljne promene od nas traže Svetska banka i MMF, veÄ što ovako više ne možemo da opstanemo – kaže StojÄiÄ.

„Železnice Srbije” biÄe veÄ od prvog jula podeljene na Äetiri samostalne kompanije. Prvo je akcionarsko društvo za prevoz robe, drugo za prevoz putnika, treÄe za upravljanje infrastrukturom i Äetvrto je „Železnica Srbije AD” koje bi predstavljalo neku vrstu holdinga i koordiniralo otplatu dugova, rešavalo višak zaposlenih, brinulo o višku imovine. Ovo je ideja Äija je realizacija za kratko vreme znatno odmakla, ali je cilj da se ne dobiju samo Äetiri direktora, Äetiri puta više sekretarica, prevodilaca, pravnih službi, knjigovodstvenih...

– Odbor direktora „Železnice” usvojio je pre nekoliko dana nacrt o ovim statusnim promenama. Sada sa konsultantima Svetske banke treba usaglasiti kako da se stvore uslovi da te zasebne firme mogu da opstanu, izvršavaju svoju osnovnu delatnost, a opet da se saÄuva tehniÄko-tehnološka veza izmeÄu njih. Da se našalim, kada razgovaramo sa kolegama iz Italije i NemaÄke, pitajuÄi za njihova iskustva, oni nam odgovore: „Blago vama Srbima što ništa niste radili, pa niste ni greške napravili.” Ali ozbiljno se nadam da Äemo uspeti da izbegnemo pogrešne poteze  – kaže StojÄiÄ i dodaje da ovaj posao mora da se radi u koordinaciji sa svim ministarstvima, od saobraÄaja, preko socijale, do finansija – jer su to ozbiljni dugovi, ali i potraživanja. Recimo samo da „Železara Smederevo” duguje „Železnicama” 700 miliona dinara, ali i da 1,4 milijarde dinara „Železnice” duguju EPS-u.

Ovaj proces je izuzetno bitan i za državu koja mora prestati da daje u ovoj meri subvencije „Železnicama”, kao i za 17.000 radnika koje sada treba raspodeliti u Äetiri zasebne kompanije, treba podeliti i imovinu, sredstva... Zato je prva na redu izrada studije radne snage.

– Za dve do tri godine Äak 3.000–4.000 radnika otiÄi Äe u penziju. VeÄi je problem struktura radne snage. Nemamo dovoljno mladih struÄnjaka, a imamo višak onih koji obraÄuju neke podatke koje na kraju niko ne Äita – kaže StojÄiÄ koji nerado govori o nerazumnim potezima svojih prethodnika.

Ali, neke Äinjenice su neumoljive. Srbija je, jer „Železnice” su 100 odsto državne, za 99 miliona evra kupila nove Štedlerove vozove. Od 21 prelepe, savremene kompozicije stiglo je šest i one stoje u Zemunu. A zašto stoje naši najbolji vozovi?

– Niko nije predvideo njihovo održavanje. To mora da radi proizvoÄaÄ.

Sada sve preduzimamo kako potpuno novi vozovi ne bi izašli iz garancije. Mi nemamo ni osposobljene ljude ni tehniÄke uslove za održavanje ovakvih kompozicija. Za osavremenjivanje pogona u kojima se može voditi briga o njima opet je potrebna investicija – kaže StojÄiÄ.

Da li je istina da je drugi, još teži, problem to što se iz tih vozova ne može izaÄi. Da su niži od perona. Insistiramo na ovom odgovoru.

– Da, istina je, ovo je ozbiljan propust – potvrÄuje StojÄiÄ.

Sada ostaje ili da se peroni preraÄuju ili da ovi vozovi ne staju u svakoj predviÄenoj stanici veÄ samo onoj u kojoj postoje uslovi za to.

O još jednoj živoj rani „Železnica” – kreditima –  StojÄiÄ kaže: – Ponašanje je bilo po principu

 „Ženo idi uzmi kredit.

 – A za šta Äe nam?

– Uzmi. VideÄemo.”

 Iako na nepovuÄene kredite od drugih finansijskih institucija, sem EBRD-a, „Železnice” ne plaÄaju provizije, problema ima.

– „Eurofima“ nam je odobrila prošle godine pet miliona evra kredita za nabavku polovnih putniÄkih vagona. Tražena su, ali se niko nije javio. Sad su to mrtva sredstva – kaže StojÄiÄ.

Evropskoj banci za obnovu i razvoj samo na nepovuÄena sredstva, dakle za neiskorišÄene zajmove, plaÄa se ukupno 5.679.402 evra. Provizija na nepovuÄene kredite po standardima EBRD-a obraÄunava se na ukupan neiskorišÄeni deo i iznosi 0,5 odsto godišnje. PoÄetna provizija je jedan odsto i plaÄa se odmah.

– Pre nekoliko godina su sa EBRD-om ugovoreni krediti. I Štedlerove kompozicije se plaÄaju od tih kredita, a tim sredstvima se remontuju i pruge od Rume do Golubinaca i Sopot – Kosmajski KovaÄevac, Rusi rade na deonici PanÄevo, PanÄevaÄki most... Tako je od oko 80 miliona evra (EBRD 4) angažovano nešto više od 30 miliona evra za modernizaciju pruga, ali daleko više para stoji neiskorišÄeno zbog loših odluka o nabavci lokomotiva. VeÄ do kraja ove nedelje i to Äe se rešavati – kaže StojÄiÄ koji dodaje i da je tipiÄan primer iz pomenute dosetke EBRD 5 vredan oko 94 miliona evra, za koji ne postoji definicija želja i planova... Javašluk nas oÄigledno mnogo košta, a to dokazuje i da u projektnoj dokumentaciji na deonici Valjevo–Vrbnica niko ne pominje stanje mostova, pa sada sve mora na reviziju. Tako se obnavlja jedna od najmlaÄih pruga Beograd–Bar, posle 40 godina.

Ali, iz ovog tunela se mora izaÄi. I može, tvrdi StojÄiÄ, samo ne za dva meseca. BiÄe potrebno i vreme i red. Svetla taÄka je BG-voz. Tu je proseÄno kašnjenje 10,6 sekundi. Saradnja sa Beogradom je odliÄna i ona Äe biti uzor i za saradnju sa drugim lokalnim samoupravama.

snezana
podelicete zeleznicu na 4 dela i samim ti zaposliti nove radnike ali koje ,a deca koja su zavrsila saobracajnu skolu i to deca vasih radnika cekaju posao ,cemu to vodi ,samo veze rade a sta ce oni koji nemaju nikakvu vezu.
09
Apr